Bedlamity

I eto bio sam u pravu, jutros mogu sa odredjenom dozom sigurnosti da kažem ,ako već nisam. Zaljubljen sam u nju. Onaj test koji sam vam valjda spomenuo na koji sam sebe stavio, mada i ako nisam, ajde rekoh, probudiću se danas, popiću kafu, prelistati novine, biće to ono uobičajeno jutro jednog mog radnog dana.                                                                                       

Budim se u 8, ignorišući sve one silne alarme koji su mi davali znak da ustanem pre nekih pola sata-sat. Čujem glas koji dolaze iz kuhinje kao i svakog jutra, majka brine da ne zakasnim na posao, viče ,doziva me a ne zna da sam ja već naveliko budan i buljim u telefon i njene poslednje poruke. To mi moje ponašanje i nije ,dragi moji, nije nepoznato, tako je bilo i sinoć kad sam pošao na spavanje, ranije nego inače,kao umoran sam. A zatekao sam sebe nekoliko sati nakon odlaska u krevet, budnog,  kako proveram kad je poslednji put bila ''na mreži'' .Par minuta pre, kaže mi aplikacija (kad ce već jednom izmisliti aplikaciju koja će ljudima govoriti da ne prave budale od sebe i da spavaju) .Šta li radi, pomislih, ona koja u 11 spava dubokim snom, i čeka pola 6 da se budi za posao. A onda , poznat glas sa levog ramena me nasmija ,andjeo ...Ma isto šta i ti,proverava jesi li tu,  piše ko zna koju poruku za redom, a onda istu briše i šalje ne mjesto gdje je ni najbolji hakeri neće izvući i proslediti tebi. Ne istraja dugo u svojoj slatkorečivosti, pojavi se onaj sa desnog ramena. ''Ma spavaj budalo, kao da ne znaš da je sada sa istim onim ljudima za koje si joj zamerao, i na koje si joj skretao pažnju, do kad ćes još da glumiš budalu i da misliš da si bitan nekom kom nisi'' .

 U svoj toj zbrci ,rekoh. -Ma bitan sam, znam da jesam. Samo nam treba malo više vremena da shvatimo da smo jedno drugom bitni, to je sve. Odabrah verziju andjela, i na onom istom ekranu gdje su do sad stojale njene poruke, nadje se meni draga plejlista, i baš ko za inat upaljen ''shuffle'' , začuh reči jedne divne pesme,

Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde.
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu,
a već sam suviše star da brojim zvezde...

čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz noć, drhti k o kobra.
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra...

........................................

Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik.

Ne zelim da gubim vreme na predstavljanje , na objasnjavanje zasto pisem. Ko sam pa ja da bi se nekom predstavljao, i da stvar bude gora, da bi neko gubio vreme, citajuci ovo. 

Ali ajde, odacu vam jednu tajnu. Ovo pisem iz jednog (mnogi ce reci) jednostavnog razloga, mnogo mi hvali... Hvali mi njena poruka ujutru za dobro jutro, hvale mi njeni pozivi tokom dana, hvali mi kafa sa njom u pauzama na poslu, hvali mi i ono pivo i vino, naruceni samo jer smo prethodno popili sve kafe ovog sveta.Hvale mi noci provedene sa njom. Hvali mi cak i kad mi prica o nekim stvarima koje me ma apsolutno ne zanimaju ,i kada mi kaze da sam bezobrazan sto necu da je saslusam. Hvali mi cak i kad mi kaze da je duze morala da ostane na posao . Ma hvali mi i ono njeno popodnevno spavanje ,zbog kog je nisam mogao videti ponekad. 

I valjda ona zna da mi sve to hvali, ali ne znam zasto joj toliko treba. Sto se ne javi, pa ne bolujemo valjda oboje od iste bolesti koju danas zovu moderno 'povredjen ponos' . Ma lutko ,u redu je. Oprostio sam ja tebi sve, oprosti i ti meni sto sam mozda i previse ljubomoran, javi se.Ja cu jos danas nekako i izdrzati, sutra vec ne znam, stici ce me tuga. Ipak ,ne upoznajem mnogo zena poput nje, unela je svezinu u moj zivot , i nekako , ucinila je da se opet osecam valjda zaljubljeno, sto sam mislio da se nece desiti skoro . Spreman sam se bio kladiti da se ne mogu zaljubiti tako lako, ali ajde, izgubio bih opkladu .

Izgubi se covek kad se zaljubi , jos ja koji sam veliki emotivac , dupli rak. (Vi sto se razumete u to znacete o cemu pricam) .Izgubi se ,pa onda prica i vise nego sto  bi trebalo, sto bi rekao moj prijatelj Balasevic, 'Tako sam je lako voleo, a tako sam tesko to znao da joj pokazem' ,tako i ja. Neki ce reci, nije to bas tako, nemoj, ima zena. Ma ima, znam da ima, ali opet , nisam siguran da cu ujutru kad se probudim, prvo pomisliti na neku tamo prolaznicu, ili voditeljku sa televizije. Al sam isto tako siguran, da cu veceras dok ne zaspem, misliti o njoj, pa cu onda vjerovatno dok budem sanjao da sam negde u ratu, biti vojnik koji u prvoj liniji fronta misli o njoj. I onda kad sve to uzmem u obzir i razmislim malo, sta mi ostaje da kazem ljudima koji mi kazu 'ima drugih zena' . Nista sem ,eto vama druge , ja zelim samo nju.

Mozda se upravo malo odljutila
mozda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom
jaknom

A mesec pojma nema,
matora lola drema
jutros je lumpov'o po kini
dok se sa sobom borim da tacno
izgovorim
tu tesku stranu rec - izvini.